dr Sanja Sibinčić: Zakon o vantjelesnoj oplodnji je neophodan

dr Sanja Sibinčić nacionalni koordinator za seksualno i reproduktivno zdravlje RS

Iako je u Srpskoj nedavno rođena 1000-ta beba zahvaljući proceduri vantjelesne oplodnje, još uvijek se ne možemo pohvaliti zakonom koji reguliše ovu oblast. Usluga vantjelesne oplodnje u Srpskoj je trenutno dostupna samo u zdravstvenoj ustanovi Medico-S, a Fond zdravstvenog osiguranja parovima finansira dva postupka.

– Kada smo počeli da radimo vantjelesnu oplodnju, brojka od 1000 beba je nama bila zaista daleko. Sad smo presrećni, prije svega zato što smo napravili jednu ozbiljnu instituciju u RS, a i zato što je 1000 beba usrećilo porodice širom RS, a nama ispunilo srca – kaže dr Sanja Sibinčić, nacionalni koordinator za seksualno i reproduktivno zdravlje RS.

Zakon o vantjelesnoj oplodnji je neophodan i ako ga sve zemlje imaju morao i mi, poručuje dr Sanja Sibinčić. Za pacijente, dodaje, to će značiti veću sigurnost, a zdravstvene ustanove neće moći da manipulišu jajnim ćelijama.

– Mi u BiH smo bili svjedoci prije par godina kada je upravo nedostatak zakona bio razlog podizanja krivičnih prijava i zatvaranja ordinacija zbog raznih manipulacija jajnim ćelijama. To bi zakon, svakako, onemogućio. Mi imamo pravilnik kojeg se pridržavamo, ali zakon mora da bude striktan i za sve one koji će ubuduće da rade na prostorima Srpske. Potrebno je da postoji zakon i da niko ne može da dođe u situaciju da manipuliše jajnim ćelijama ili da radi nešto na štetu pacijenata – dodaje dr Sibinčić.

Ovim zakonom, najvjerovatnije neće biti predviđeno osnivanje banke reproduktivnih ćelija i tkiva u Srpskoj. Razlozi za to su brojni, ističe dr Sibinčić.

Banka jajnih ćelija je banka tkiva, banka spermatozoida i nešto što je popularno u svijetu. Neke zemlje ne dozvoljavaju da se u njihovim zemljama rade donacije tkiva osim u nekim strogo indikovanim situacijama. Mi smo mala država i tu treba biti posebno obazriv, pošto trebamo da zaštitimo pacijente, ukoliko bi stvorili banku reproduktivnih ćelija. To je najveća okosnica i najveći problem u našem zakonu.

Liječenje steriliteta i promocija reproduktivnog zdravlja radi se još u periodu adolescencije, poručuje naša sagovornica. Zbog toga će, ističe, i u narednom periodu nastaviti da promoviše reproduktivno zdravlje među mladima s ciljem uvođenja edukacije u škole.

– Natalitet pada već 20 godina. To je ogroman problem i generacija je sve manje i manje. Škole se zatvaraju, studentske klupe su prazne, tako da ono o čemu trebamo da radimo jeste promocija reproduktivnog zdravlja, da promovišemo potrebu za trećim djetetom – navodi dr Sibinčić.

Ukoliko Fond zdravstvenog osiguranja ne snosi troškove, za proceduru vantjelesne oplodnje parovi moraju da izdvoje oko 5.500 KM. Trenutno je ova oblast uređena Pravilnikom o sadržaju, obimu i načinu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, a treći pokušaj vantjelesne oplodnje finansiraju i pojedine lokalne zajednice u Srpskoj poput Banjaluke, Zvornika i Bijeljine.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Unesi tvoje ime