Iskustvo Beograđanke: sve o vantjelesnoj oplodnji sa doniranom spermom

vantjelesna oplodnja sa doniranom spermom

– Želela sam da imam porodicu i zamišljala sam pored sebe partnera sa kojim bih delila iste životne vrednostii zajedno rasla i razvijala se. Ali, kako takvog partnera nisam našla, a godine su prolazile, odlučila sam da se upustim u proces vantelesne oplodnje, sama sa donorom – ovako svoju životnu priču počinje Marjeta Pevec. Ova 43-godišnja Beograđanka za sebe kaže da je menadžer, bloger, zaljubljenik u balet i vječiti sanjalica. Svoje iskustvo vantjelesne oplodnje sa doniranom spermom ispričala je za magazin Prvi korak.

Kako ste se odlučili za vantjelesnu oplodnju sa doniranom spermom?

Ta odluka nije bila nimalo laka. Brinula sam o tome šta sve uskraćujem svom detetu takvom odlukom, pogotovo što sam i ja rano ostala bez oca. Ali, zahvaljujući divnim primerima samostalnih roditelja oko mene, od kojih je jedan i moja mama, videla sam kako ta deca odrastaju u samostalne, srećne i plemenite mlade ljude i to mi je dalo veru da i moje dete može izrasti u takvu osobu i da za to zaista nisu potrebna dva roditelja.

Gdje ste se uputili kako bi ostvarili svoje želje?

Kada sam se odlučila za ovaj postupak, nisam ništa znala o vantelesnoj oplodnji i  zakonskoj regulativi. Znala sam par žena koje su prošle kroz VTO ali sa partnerima. Nisam poznavala nikog ko je kroz ovo prolazio sam. Znala sam da je Prag uobičajena i već dokazana destinacija za VTO, a onda sam se setila i jednog priloga na televiziji o ženi koja je sama radila VTO sa donorom iz Danske. „Viking bebe“, sećam se da su ih zvali. Pronašla sam na internetu Kliniku Acibadem Sistina u Skoplju koja ima ugovor sa Krio bankom u Danskoj i tako rešila da to bude Klinika gde ću i ja raditi VTO.

Kako izgleda cijela procedura?

Prvi korak su konsultacije sa ginekologom. Ukoliko taj pregled prođe dobro, sledeći korak je overa kod notara, kratak razgovor sa psihologom i kupovina materijala. Kompletni profili donora mogu da se pregledaju na sajtu banke u Danskoj, a na kraju se konsultujete i sa embriologom, s obzirom da se vodi računa o tome da donori koji su već jednom uvezeni u Makedoniju, ne mogu biti ponovo uvezeni. Odabir donora je, naravno, ozbiljna stvar, ali ume da bude i zabavna, pogotovo ako uključite prijatelje u to. Uvoz donorskog materijala može da traje i dva meseca, ali moj je stigao već za 20 dana. Nakon toga se rade standardne analize i lekar onda određuje hormonsku terapiju, koja je za svaku ženu različita. Nakon terapije se radi tzv. aspiracija, odnosno vađenje jajnih ćelija. Jajne ćelije se tada oplođuju i ako to uspe, oplođeni embrioni se vraćaju u matericu nakon dva do pet dana. Nakon embriotransfera slede dve nedelje pakla koji se zove čekanje. Za to vreme se prima farmakoterapija, opet prema uputstvima lekara, i nakon dve nedelje se radi Beta HCG test, tj. test trudnoće putem analize krvi. Rezultati se dobiju isti dan, a moja beta je posle prvog pokušaja bila negativna. Ukoliko se VTO radi o trošku države u sopstvenoj zemlji, procedura ume da bude drugačija i dosta duža.

Koliko vam je novca trebalo za ovaj postupak?

Mnogo. S obzirom da sam proces radila u Makedoniji i da sam uvozila materijal iz Danske i to sam morala odmah da kupim dovoljno za tri pokušaja, celokupan postupak, sa putovanjima, analizama i lekovima koštao me je 7.500 evra. Ima i jeftinijih Klinika, tako da se treba dobro raspitati o svim uslovima. Naredni postupci me neće ovoliko koštati, jer neću imati toliko analiza, materijal već imam, a putovanja u Skoplje ću da smanjim na minimum.

Kako je vaša porodica reagovala na vašu želju da se na ovaj način ostvarite kao majka?

Moja porodica je od početka upoznata sa mojom odlukom i od njih imam punu podršku. Raduju se novoj dinamici u našoj porodici i svojim novima ulogama bake i ujke. Moram reći i da sam od prijatelja dobila samo pozitivne reakcije i podršku, kao i do svojih kolega i koleginica na poslu. Sada se spremam za drugi pokušaj. Trema je neizbežno tu. Ovaj proces nije nimalo lak i dosta je stresan, ali verujem da će na kraju sve to izbledeti kada budem ljuljala svog malog bebca.

Preporuka za dame koje, takođe, razmišljaju o ovom postupku.

Zaboravite na komentare društva, na stigmu, na to šta će drugi reći. Svako od nas ima ljudsko pravo da bude roditelj i niko nema prava da vam kaže da vi to ne možete ili da ne zaslužujete.

Informišite se. Proverite zakonsku regulativu u svojoj zemlji, potražite informacije u Udruženjima pacijenata, na sajtovima Klinika, na forumima, od drugih žena koje su prošle ili još uvek prolaze kroz slične procese. Moj put do materinstva možete pratiti putem bloga Moj Zigot.

Činite sebi. Proces vantelesne oplodnje je izuzetno stresan, pa se potrudite da sebi smanjite brigu u svim drugih aspektima svog života.

I znajte da niste sami. Na hiljade žena i parova se bori sa istim problemom i imaju isti cilj, da jednoga dana budu roditelji. Meni su žene koje sam upoznala preko svog bloga i na forumima mnogo značile kao podrška i inspiracija, jer niko vas ne može razumeti bolje od onih koji prolaze kroz isto što i vi.

Budite hrabri, jer sve što želite u životu nalazi se sa druge strane straha.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Unesi tvoje ime